vim: октобар 2009

***Jovana***
Nakon otvaranja izložbe „Ideologija dizajna” koja je posvećenu industrijskom i grafičkom dizajnu, nastalom u gotovo pola veka postojanja socijalističke Jugoslavije, utisci su mi izmešani i ne definisani. Nisam ni oduševljena ni potpuno razočarana. Prikazan je način na koji su različite ideologije dizajna i vizuelnih identiteta kreirane u prvom posleratnom periodu formiranja Jugoslavije, zatim tokom burnih 1960-ih i 1970-ih godina, do samog prestanka postojanja ove zajednice. Možda ovu izložbu nisam razumela u njenom širem društvenom i ideološkom kontekstu već samo u njenom estetskom i vizuelnom smislu. Smatram da su potpuni doživljaj imali samo ljudi koji poznaju period istorije koji je prikazan kroz ovu izložbu, jer je meni na izložbi bio poznat samo period Socijalizma u Srbiji. Ono što mi se stvarno dopalo je mobilni i modularni nameštaj - “Z” blokovi koji samo upotpunjje izložbu. Zanimljivo je to što su to lagani i uklapajući blokovi koji se mogu koristiti na mnogo načina zahvaljujući svom geometrijskom obliku dizajniranom tako da nalikuje latiničnom slovu Z. Dopada mi se to što blokovi mogu stojati zasebno i koristiti se kao stolice, a mogu se kombinovati u vidu horizontalnih klupa ili sofa. Ono što je fascinantno je da nakon svakog događaja posetioci koji koriste „Z“ blokove slobodno mogu poneti svojoj kući i koristiti kako god žele. Istražujući o simbolici ovog vrlo neobičnog nameštaja saznala sam da geometrija pojedinačnog bloka vodi poreklo iz navodnih američkih medicinskih preporuka seksologa za korišćenje ortopedskih pomagala koja pružaju veću udobnost prilikom seksualnih odnosa parova pripadnika srednje klase. Ono što je sigurno, izložba pokazuje da se dizajn uvek nalazi u uskoj i dinamičnoj vezi sa ekonomskim i proizvodnim osnovama društva. Takođe, ovim projektom se preispituje mogućnost kreiranja odnosa između kritičkih istorijskih praksi dizajna i savremenog dizajna, koji sve više potpada u isključivo komercijalni aspekt kreativnih industrija.

*** Djordje ***

Posmatrajući razvoj dizajna stavljen u kontekst vremena u kojem je nastajao, izdvojio sam detalje koji su za mene bili interesantni. Jedan od tih detalja je sigurno informacija koja naizgled možda nije važna, ali koja pokazuje razliku u osnovnim životnim okolnostima, kao što je kvadratura stana. Na izložbi je prikazana sledeća informacija, 1950. godine prosečno su živela 4,4 člana porodice u 44,5 kvadrata stana u stambenoj zgradi. Ova informacija je interesantna zbog toga što nam govori koliko je bilo lako nešto tako istražiti, obzirom da u to vreme nije bilo mnogo stambenih zgrada, a samim tim ni puno porodica koje su posedovale svoj stan, i prema mom mišljenju ni istraživački rad za takvu temu nije zahtevalo puno vremena. Pored puke informacije o proseku , okolnostima i načinu života u toj godini, poredeći sa današnjim vremenom, ovakva informacija nam ukazuje na to da su mnoge stvari u to vreme bile jednostavnije i ukazuje nam na teme koje su u to vreme bile dominantne.
Druga stvar koja me je zaintrigirala je osnivanje Elektronske industrije Niš, što je u to vreme bilo veoma bitno za zemlju koju obnavljaju posle rata, mnogo značajnija stvar kod osnivanja „Ei Niš“ je zaštitni znak elektronske industrije koji se nije menjao od momenta kada je nastao. Pitanje zašto se nije menjao zaštitni znak može da ima više odgovora od kojih bi svaki od njih prilično jasno dokazao opravdanost nemenjanja indentifikatora industrije. Za odgovorom bi morali da tragamo kroz istoriju pomenute industrije, ali potpuno precizan odgovor ne bi dobili jer u svakom periodu razvoja industrije bi objašnjenje bilo drugačije i, verovatno, opravdano. Za mene ovaj znak je takođe interesantan zbog činjenice da je autor znaka, svesno ili ne, uspeo da dizajnira znak koji pored velikog razvoja tehnologije, značajnih političkih, kulturološki i drugih promena ostaje onakav kakav je bio na početku. Na osnovu predhodnih obrazloženja mogu zaključiti da se i te 1948. godine vodilo računa o postojanosti dizajna zaštitnog znaka.

*** Ljubica ***

Kako smo letos bili na “World Press Photo 2009” izlozbi u Beogradu, sa odusevljenjem sam prihvatila saznanje da cemo ici u Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine u Novom Sadu na izlozbu pod nazivom “Ideologija dizajna”. Kako smo usli, tako je I moja nada da ce ovo biti sjajna izlozba , potpuno “pala u vodu”. Ocekivala sam mnogo vise kreativnosti, a docekala su me zalepljena slova na zidovima, poneka fotografija I mnogo, mnogo teksta. Posecenost je bila solidna, moglo je da bude mnogo veca, ali moze da prodje. Domacini su nas sve pozdravili, iako sam sigurna da 80% ljudi nije culo,a ni videlo, njihovo obracanje, jer je ozvucenje bilo veoma lose. Ono sto sam izdvojila kao najjaci utisak su :
1. stolica Rex koju je Niko Kralj oblikovao 1952.godine u fabrici Stol u Kamniku (Slovenija), koja je postala zastitni znak jugoslovenskog dizajna namestaja. Stolica izgleda vrlo jednostavno, a opet, veoma lepo i elegantno. S obzirom na godinu izrade, deluje vrlo moderno.
2. plakat Branislava Dobanovackog za Dan mladosti-25.maj, dobio je prvu nagradu na drzavnom konkursu 1972.godine. Plakat je obojen bojama nacionalne zastave (plava, bela, crvena) sa likom tadasnjeg predsednika drzave-Tita,njegov rodjendan slavi se kao Dan mladosti, sto se meni ucinilo vrlo zanimljivim.
Pored par zanimljivih stvari, generalno sam ocekivala mnogo vise. Ipak, celu izlozbu je, donekle, “izvukla” dobra hrana I pice koje se sluzilo na otvaranju.

*** Darko ***

U petak 23. oktobra, u Novom Sadu u muzeju savremene umetnosti Vojvodine, otvorena je izložba pod nazivom „ID: Ideologija dizajna“. Obzirom da sam u ovom modernom zanatu posećivanja izložbi zelen, jedino što sam mogao da očekujem je ono što sam iz filmova i televizije znao o umetnicima i njihovim okupljanjima, a to je ekcentričnost i vino. I na moje veliko iznenađenje, bilo je gotovo tako. Vino i sjajni zalogajčići bili su dostupni svima, pa čak i nama koji smo manje-više došli da izbegnemo monotoniju sedenja u učionici faklulteta i da, naravno, vidimo nešto novo i edukujemo se o istoriji dizajna naše države.
U prvoj prostoriji se može videti moderna umetnost na delu. Magacinske police sa nekoliko tv aparata na kojima se prikazju snimci intervjua sa nekim od najznačajnijih protagonista jugoslovenske teorije i prakse dizajna i istorije i kritike umetnosti, među kojima su: Jerko Denegri i Branko Vučićević iz Beograda, Matko Meštrović i Fedor Kritovac iz Zagreba, Stane Bernik iz Ljubljane i Branislav Dobanovački iz Novog Sada. Malo ko se mogao naći kako zaista u prostoriji prepunoj ljudi sa minijaturnim slušalicama na ušima pokušava da čuje neki od tih intervjua,. Više je bilo onih koji su čitali neki od tekstova iz zbornika tekstova koji su se nalazili na zidu suprotnom od televizora. Toliko od modernog načina prikazivanja, stari dobri tekst je ipak privlačio više pažnje.
Većina posetilaca se uočljivo kretala u pravcu druge prostorije iz čega se moglo naslutiti da je tamo glavni događaj. Na prvi pogled konfuzan timeline prikazuje razdoblja i godine značajne za istoriju komercijalnog dizajna. Nakon manjeg udubljivanja u temu i praćenja teksta i slika ispod timeline-a lako se može pratiti tok razvoja ekonomske, političke i umetničke svesti u staroj „Jugi“. I tako zatičem sebe kako sa oduševljenjem čitam sve te tekstove koji u sebi sadrže kako društvena, tako i politička i ekonomska zbivanja u socijalističkoj Jugoslaviji koja su uticala na razvoj dizajna. Na žalost, ilustracija istorije dizajna je izostala, moglo se videti svega nekoliko slika na kojima su bila prikazana dizajnerska rešenja iz određenih doba. Ne kažem da ih nije bilo, već samo da je moj lični zaključak da ih je trebalo biti više. Važno za napomenuti je i da se u celokupnom prikazu vremenske linije mogla osetiti subjektivnost zagrebačkog autora Dejan Kršića, ali ako uzmemo u obzir da ta dela pripadaju zajedničkoj istoriji socijalističke Jugoslavije, onda mu se i ne može toliko zameriti.
Nakon iscrpnog tumačenja vremenske linije, bilo je vreme da se otkrije šta to iz treće prostorije privlači pažnju posetilaca, ali i mami osmehe na njihovim licima. Oni koji su sa čašom vina ušli u ovu plavičasto-ljubičastu prostoriju mogli su na višem nivou uživati u svojevrsnoj ilustraciji velikog broja svetskih metropola. Naime, svaki od gradova bio je prikazan uz pomoć CMYK sistema boja, odnosno određenog procenta cijan i magente. Treća i četvrta koordinata su kod svakog grada bile nule, tako je svaki grad bio prikazan različitom nijansom. Pokušao sam da pronađem objašnjenje na koji način su birani procenti boje koji prikazuju raznolikost gradova, ali na žalost nisam uspeo, tako da mi ostaje samo da nagađam „šta je pisac time hteo da kaže“. Pretpostavka koja mi se jedino čini logičnom (vrlo verovatno da nije tako) jeste da procenat cijana pokazuje geografsku dužinu, a procenat magente geografsku širinu na kojoj se nalaze odabrani gradovi. Tako je dobijen čitav spektar različitih nijansi od kojih svaka predstavlja određeni grad. Ako i nisam u pravu, onda su umetnici pogrešili.
Krajnji zaključak je da svi koji žele da saznaju nešto novo, prouče staro i razmene mišljenja obavezno posete ovu izložbu. Zanimljivo je videti način na koji se razvijao dizajn u našoj zemlji pod uticajem stegnutog režima koji je bio orijentisan prema istoku i gde su sve zapadnjačke tendencije gušene. Ipak, istorija dizajna postoji i neka od rešenja iz tog perioda su i danas primenljiva. Pravac Dunavska 37

*** Dragana ***

Eto nas na još jednoj izložbi :) Imali smo tu “čast” da prisustvujemo otvaranju izložbe pod nazivom“ Ideologija dizajna” . Čekajući ispred muzeja savremene umetnosti Vojvodine da se ekipa "medijasa" skupi stigla je organizovana grupa zainteresovanih ljudi iz Beograda koji su sa osmehom na licu uputili ka ulazu muzeja…Prvo sto sam pomislila ugledavsi njih je: E ovde ce biti zanimljivo:)!!! Na samom ulazu u prostoriju gde sve krece stajao je nasmejani mladic koji je usluzivao goste izlozbe razlicitim picima....Simpaticno bas.
U drustvu moje case sa crnim vinom krenula sam u obilazak….Razgledajuci izlozbu moje raspolozenje je pocelo da se menja.Nije bilo vise osmeha (iako je tu bilo dobro crno vino ). Na mene izlozba nije ostavila nikakav utisak.Bilo mi je dosadno da citam sve one tekstove ispisane po zidovima. Bilo mi je malo naporno, prosto zamarajuce. Posmatrajuci ljude koji sa osmehom na licu iscitavaju sve te tekstove pokusala sam da se ukljucim u sve to, da se malo udubim u samu izlozbu, sve vreme govoreci sebi:E ovo I nije tako dosadno.... Ali mi nije islo…
Od svih tih godina, tekstova, fotografija na mene je najjaci utisak ostavila ta 1960.godina! Godina kada je u Zagrebu proizveden prvi foto aparat, kada je za Jugoslovene bila omiljena zabava radio-posebno emisija “Mikrofon je vas “ I “ Veselo vece”, kada TV Zagreb pocinje emitovati obrazovni program… 1960-e Veliki porast su doziveli mediji, radio, fotografija, televizija…

*** Tijana ***

Uzimam u obzir to da sam prvi put bila na otvaranju izložbe i verujem da, kao i na sve, čovek mora da se navikne pa i na takve manifestacije...moje impresije i nisu nešto fantastične... osećala sam se kao da sam pala s marsa – i da to svi prisutni primećuju... kao neka teorija zavere .
Gomila ljudi koju sam tamo zatekla meni su izgledali kao da se međusobno poznaju, da svi znaju šta gledaju, o čemu da pričaju, kome da se obrate ali i da su došli jer se znalo da će biti ića i pića, da ne kažem meze. Svi su nešto „ćopali”, najveća gužva je bila ispred stola za posluživanje... nasuprot jednom reonu u kom je bilo ljudi prvih 10 minuta i posle toga ništa...a ja sam baš u tom reonu provela najviše vremena pokušavajući da shvatim „šta je pisac hteo da kaže?”.
Možda je moj utisak ovako zbrkan, samo zbog toga što nisam znala gde idem. Kad mi je rečeno „izložba” ja sam očekivala slike, fotografije, skulpture... pa su me tapete (koje su me tamo dočekale) ...mogu reći, razočarale.
Ali, naravno da dajem drugu šansu umetnosti i kada budem išla na sledeću manifestaciju ovog tipa, obećavam da ću se pripremiti bolje. Iskoristiću GOOGLE da se ne bih, opet, osećala kao crna ovca.